Када нас епископ или свештеник благослови руком, онда он тако спаја прсте да они представљају слова ИC XC, то јест Исус Христос. То значи да нас преко свештеника благослови Сам Господ наш Исус Христос. И зато благослов свештеника треба да примамо са страхопоштовањем. Када у Цркви свештеници осењују народ Крстом или Јевандјељем, иконом или Чашом, онда се сви крсте и праве појасни поклон, а када осењују свећама, благосиљају руком или каде, изговарају речи општег благослова "Мир свима" и друге, онда треба направити појасни поклон.
Да би се добио лични благослов од свештеника или епископа, треба крстолико склопити руке: десни длан преко левог окренути нагоре, изговарајући речи: "Оче (или Владико) благословите". Добивши благослов, целивамо руку која нас благосиља, - целивамо је као невидљиву руку Самог Христа Спаситеља. Како каже свети Јован Златоуст, "не благосиља човек, већ Бог његовом руком и језиком". То је јасно И из свештеникових речи: "Бог нека благослови!" Призивај Божији благослов не само у важним стварима и опасним подухватима, већ и у свим обичним животним радњама: на храну како би је јео на здравље; на свој частан рад и уопште за сваки твој добар почетак, како би он био успешан; на пут како би био срећан; на своју децу како би она расла у вери и благочестивости; на своју имовину како би се она умножила на добро твоје и твојих ближњих.
Без Божијег благослова ниједно дело не може имати успеха. И зато су се наши благочестиви преци трудили да сваки посао почињу после молитве и примивши свештенички благослов. Превод са руског др Радмила Максимовић
Прочитајте још сличних чланака:
Обраћање свештенству
Од кога верници треба да узимају благослов?
Шта значи благослови, нека је благословено?
