
Видим, неки мирјани имају тако добре помисли! Док се други, јадници, толико муче због нечега што не само да не постоји, него то ни ђаво не би могао да смисли! Једном, када је падала киша после дуготрајне суше, осетио сам такву благодарност према Богу, да сам седео у колиби и без престанка говорио: "Хвала Ти милион, два милиона пута, Боже мој." Напољу, а ја то нисам знао био је један мирјанин који ме је слушао. Када ме је после видео, рече ми: "Оче, саблазнио сам се. Чуо сам те како говориш "милион-два милиона" и рекох: "О чему то говори отац Пајсије?" Шта сам могао да му кажем? Ја сам мислио на захвалност Богу због кише, а он је мислио да сам бројао новац. И да је био неко други, могао је да дође да ме увече опљачка, да ме распали неком батином и да напослетку ништа не нађе, Једном другом приликом, дошао је неки човек коме је дете било болесно. Примио сам га у црквици. Када сам чуо какав проблем има, рекох му да бих му помогао: "И ти треба нешто да учиниш да би ти дете добило помоћ. Не правиш метаније, не постиш, новаца немаш да дајеш милостињу, кажи Богу: "Немам ништа да жртвујем за здравље свога детета, па ћу покушати бар да оставим цигарете." Јадник је био дирнут, па ми је обећао да ће то да учини. Пошао сам да му отворим врата, јер је требало да крене, а он остави упаљач и цигарете у црквици, испод Христове иконе. Нисам то приметио. После њега уђе један младић у црквицу, нешто је хтео да ми каже; и после је изашао из црквице и запалио цигарету; Кажем му: "Момче, није у реду да пушиш овде, удаљи се бар мало." "А је ли у цркви дозвољено пушење?" - каже он мени. Видео је кутију цигарета и упаљач које је оставио отац болесног детета и помислио да ја пушим. Пустио сам га да оде са том помишљу. Добро, чак и да пушим, зар бих пушио у цркви? Видите ли шта је помисао?
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету