Било је то непосредно након што је почео да прима своју свештеничку пензију, јер је, као што знате, служио као свештеник у капели Св. Герасима при Атинској поликлиници, у кварту Омонија у Пиреју. Једног дана пролазио је покрај цркве Св. Константина и Јелене у Омонији и ушао у цркву да се помоли. У тренутку када је напуштао цркву, пришао му је један млад пар са својом кћерчицом. Замолили су га да поразговарају неколико минута. Старац Порфирије је објаснио да он није свештеник из те цркве. “Није важно”, рекли су, “желимо само да Вам поставимо једно питање. Нећемо Вам одузети много времена.” “Ово је наша кћи”, рекао је муж. “Моја жена захтева да јој облачимо панталоне, а ја то не могу да прихватим. То није оно што желим. Због тога је дошло до страшног неспоразума и одлучили смо да одемо код свештеника, код било ког свештеника и да пред њим изложимо тај проблем. Ма шта да нам каже, ми ћемо тако и учинити. Обавезујемо се да ћемо учинити све што нам каже.”
Старац Порфирије им је најпре објаснио да то није ни најмање једноставно питање. Затим им је рекао да је тај проблем разрешен и Светим писмом и св. канонима. Оно је разрешено и самом природом, самом чињеницом да жена није исте природе као и мушкарац; она се од њега разликује и телесно и духовно. Та разлика се наглашава одећом, јер је тело мушкарца уобличено другачије него тело жене. Навео је стихове из Закона поновљених (тј. 5. књиге Мојсејеве), којима се мушкарцу забрањује да носи женску, а жени мушку одећу (в. 5.Мојс. 22,5).
Тада им је исприповедао о следећем, зачуђујућем догађају...
Када је старац Порфирије служио као свештеник на Атинској поликлиници, многи доктори су приметили да поседује извесне Божје дарове. Бескрајно су га поштовали и често тражили да се моли током тешких операција или да присуствује лекарским саветовањима када би покушавали да успоставе неку тешку дијагнозу.
Једног дана лекари су позвали старца да изнесе своје мишљење по питању једног необичног случаја са којим су се суочили. Млада жена је родила наказно дете које је на образу имало црну израслину, сличну плавом патлиџану. Желели су да чују његово мишљење због чега је дете рођено као такво. Старац је затражио да види мајку. Разговарајући са њом, открио је да је у њеном суседству у Омонији живео младић са исто тако наказним лицем као и њено дете. Млада жена је често сусретала тог младића и природно, сажаљевала га. Међутим, када се удала и затруднела, поглед на тог младића се претворио у ноћну мору. Сваки пут када би га видела, помислила би: “Како је страшно његовој мајци што има такво дете! Како бих ја то прихватила када бих била на њеном месту? Да ли бих то уопште поднела?”
Управо је та кошмарна мисао утицала на младу жену током њене трудноће, због чега се и дете у њеној утроби развијало у складу са њом. Због тога је њена беба, када је рођена, имала исто наказно лице као и тај младић. Старац Порфирије је лекарима дао такво објашњење, а прихватили су га и они и мајка.
Морамо се, међутим, вратити пару који је пришао старцу Порфирију и затражио савет да ли да њихова кћи носи панталоне или не. Старац Порфирије се позвао на претходни догађај како би им доказао да (и) мушка одећа психолошки утиче на женску природу до нивоа када она почиње да се понаша као мушкарац, што је противно њеној природи. Природно је да се исто дешава и када мушкарац носи женску одећу.
Старац Порфирије је, наравно, због њих много дубље испитао ову тему, са свим психолошким и педагошким последицама, како би нагласио да није дозвољено за жену да носи мушку, односно за мушкарца да носи женску одећу. Пар се сложио са овим закључком добивши велику помоћ од овог ‘случајног’ сусрета са старцем Порфиријем.
из књиге “Сузе за свет”
