Пост не може умирити телесне страсти онолико колико (навикнутост на) оскудно узимање хране. Неки једно време посте, а онда не одоле слаткој храни.
Јер пост и друге сурове подвиге многи започињу преко својих могућности, а потом, узслед неумерености и несталности (подвига) клону, и стану да траже фину храну и предах да би окрепили тело. Овако поступати значи сазидати и одмах затим порушити, пошто се тако тело, кроз оскудицу која прати пост, на неки начин приморава на уживање и тражење утехе; а уживања распаљују страсти. Ако неко себи установи одређену меру– колико скромне хране дневно да узима, велику ће корист имати. Исто тако, што се количине хране тиче, довољно је да се установи колико је потребно за одржавање снаге: такав може савршити свако духовно дело.
Ако неко пости преко тога, после ће (тело) тражити одмор. Умерен подвиг је највреднији. Јер су и велики Оци с мером узимали храну и у свему имали меру, у подвизима, у телесним захтевима и келијним потрепшинама, и сваку су ствар у своје време с мером употербљавали по одређеном умереном правилу. Зато свети Оци не препоручују да се почиње са постом који превазилази снаге и води у клонулост.
Узми себи за правило да једеш свакодневно и држи се тога што чвршће. Ако неко претерано пости, како ће се после уздржати од преједања и засићености ? Никако !
Тако неумерени почетак потиче или од сујете или од неразумности; уздржавање, као једна од добродетељи, усмерена је на обуздавање тела; глад и жеђ су човеку дати за очишћење тела, чување од скверних помисли и блудне похоте. Свакодневно скромно узимање хране представља пут к савршенству и нико ко једе свакога дана у одређени час неће се унизити нити претпети духовну повреду.
Умерени и разумни пост– темељ је и глава свих добродетељи. Као против лава или љутог змаја, тако се ваља борити против ђавола у телесној немоћи и духовној невољи. Ако неко жели да има ум тврд за скверне помисли, нека постом очисти тело. Без поста се ни свештеничка служба не може вршити. Као дисање што је неопходно, тако и пост. Пост, кад уђе у душу, убија грех који лежи у њеној дубини.
Свети ПАЈСИЈЕ Величковски
део из текста "о посту" из књиге - ПОЉСКИ КРИНОВИ -
