У савремено време човек који пуши је постао норма друштвене свести. Више нас не чуде младе маме које пуше, одрасли који испуштају дим, баке које шетају своје унуке са цигаретом у руци ... У правилима понашања ученика у школи говори се само о томе да ученик не треба да пуши у школи, а у педагошким наставним установама (у којима се обучавају будући учитељи) не сме да се пуши на прозору те установе - за то су одређена посебна места.
Тржиште цигарета заузима једно од најзначајнијих места у светској трговини. Милиони људи ради на томе, да би други удисали штетни дим, тровали се отровним супстанцама.
Осврт на историјат овог проблема.Цигарете су дошле у Русију из Америке. 2007. године човечанство је прославило свој тужни "јубилеј": 515 година од почетка пушења. Истина, човеково упознавање са цигаретама се десило много година пре наше ере. Али без обзира на то масовни почетак "пушачке ере" је повезан са Колумбовим именом.
Колумбо је са свог другог путовања (1493 - 1496) довезао семе за цигарете у Шпанију. Одатле су пренсене у суседне европске земље, а касније у периоду великих географских открића биле су пренесене морским и копненим путевима у различите делове Земље.
Тако брзо ширење употребе цигарета допринело је његово задивљујуће својсво - способност да изазива навику, с којом је веома тешко изаћи на крај.
У давна времена људи нису могли да знају за наркотичка својства никотина, чак им је и сама реч "никотин" била непозната. Супротно томе цигаретама су се приписивала исцељитељска својства. Например сматрало се да његов дим одстрањује болести, зле духове, да делује умирујуће на човека, стимулишући најважније животне процесе. Отровну биљку, која је донешена са америчког континента, почели су да сматрају леком.
Цигарете су у Русију донели енглески трговци 1585.године преко Архангелска у време цара Ивана Грозног.
Званична трговина цигаретама је у Русији дозвољена 1679. године. Активни заступник штетног "преноса" цигарета био је и Петар I. Цар је постао страстан пушач у Холандији, а када се вратио у Русију почео је да бодри и људе из своје околине да га користе и одобрио је слободан увоз цигарета из иностранства. Међутим његова култивација је текла споро: Руси су невољно прихватали то 'зеље' а побожни преци су спречавали његово ширење.
Познато је да се борба са пушењем водила скоро у свим земљама. У Италији су на пример цигарете биле проглашене као ђаволска забава. Римске папе су чак предлагале да се сви пушачи одвоје од цркве. А као наук потомству петорицу монаха које су ухватили да пуше зазидали су живе у манастирске зидине.
У Енглеској су се према указу из 1585.године пушачи изједначавани са крадљивцима, водили су их по улици са ужетом на врату.
У Русији су у време царевине Михаила Фјодоровича, пушачи били кажњавани са 60 удараца палицом по стопалима. А уколико би и други пут били ухваћени да пуше одсецали би им нос и уши. А после пожара који је опустошио Москву 1634. године, а чији је узрок било пушење, исто је било забрањено под претњом смртне казне.
Водила се озбиљна, чак жестока борба. Али истовремено су неки лекари преписивали пушење против кијавице и повишене температуре. Из историје знамо да је велика невоља тог времена била куга. Многи лекари су сматрали да је удисање дуванског дима својеврсна профилактичка мера против куге. До 20 века штетна својства цигарета још нису била изучена, тако да лекари нису могли да се супротставе ширењу пушења.
Тржиште цигарета заузима једно од најзначајнијих места у светској трговини. Милиони људи ради на томе, да би други удисали штетни дим, тровали се отровним супстанцама.
Осврт на историјат овог проблема.Цигарете су дошле у Русију из Америке. 2007. године човечанство је прославило свој тужни "јубилеј": 515 година од почетка пушења. Истина, човеково упознавање са цигаретама се десило много година пре наше ере. Али без обзира на то масовни почетак "пушачке ере" је повезан са Колумбовим именом.
Колумбо је са свог другог путовања (1493 - 1496) довезао семе за цигарете у Шпанију. Одатле су пренсене у суседне европске земље, а касније у периоду великих географских открића биле су пренесене морским и копненим путевима у различите делове Земље.
Тако брзо ширење употребе цигарета допринело је његово задивљујуће својсво - способност да изазива навику, с којом је веома тешко изаћи на крај.
У давна времена људи нису могли да знају за наркотичка својства никотина, чак им је и сама реч "никотин" била непозната. Супротно томе цигаретама су се приписивала исцељитељска својства. Например сматрало се да његов дим одстрањује болести, зле духове, да делује умирујуће на човека, стимулишући најважније животне процесе. Отровну биљку, која је донешена са америчког континента, почели су да сматрају леком.
Цигарете су у Русију донели енглески трговци 1585.године преко Архангелска у време цара Ивана Грозног.
Званична трговина цигаретама је у Русији дозвољена 1679. године. Активни заступник штетног "преноса" цигарета био је и Петар I. Цар је постао страстан пушач у Холандији, а када се вратио у Русију почео је да бодри и људе из своје околине да га користе и одобрио је слободан увоз цигарета из иностранства. Међутим његова култивација је текла споро: Руси су невољно прихватали то 'зеље' а побожни преци су спречавали његово ширење.
Познато је да се борба са пушењем водила скоро у свим земљама. У Италији су на пример цигарете биле проглашене као ђаволска забава. Римске папе су чак предлагале да се сви пушачи одвоје од цркве. А као наук потомству петорицу монаха које су ухватили да пуше зазидали су живе у манастирске зидине.
У Енглеској су се према указу из 1585.године пушачи изједначавани са крадљивцима, водили су их по улици са ужетом на врату.
У Русији су у време царевине Михаила Фјодоровича, пушачи били кажњавани са 60 удараца палицом по стопалима. А уколико би и други пут били ухваћени да пуше одсецали би им нос и уши. А после пожара који је опустошио Москву 1634. године, а чији је узрок било пушење, исто је било забрањено под претњом смртне казне.
Водила се озбиљна, чак жестока борба. Али истовремено су неки лекари преписивали пушење против кијавице и повишене температуре. Из историје знамо да је велика невоља тог времена била куга. Многи лекари су сматрали да је удисање дуванског дима својеврсна профилактичка мера против куге. До 20 века штетна својства цигарета још нису била изучена, тако да лекари нису могли да се супротставе ширењу пушења.
Шта и због чега се уноси у организам при пушењу?
Прво уста и носна дупља примају "отровни" удар. И та топлота брзо почиње свој штетан рад јер се заједно са топлим димом удише још и спољни ваздух чија је температура нижа од димне смесе. То се прво одражава на зубну глеђ. Тај топао дим има огроман негативан утицај на слузаве усне облоге и носну дупљу.
Дејство дима на дисајне путеве се одржава и на глас: он постаје грубљи, губи звучност и јасноћу. То се посебно примећује код девојака, код којих гласне жице јако слабе.
Пушење је у сто случајева од сто повезан са бронхитисом, који се посебно осећа ујутру.
У удахнутом диму се налази велика количина цијановодоничне киселине. Када доспе у крв, она паралише ћелије и смањује њихову способност да узму кисеоник. Долази до аноксемије.
Од отрова у цигаретама посебно страдају бубрези. Мале количине никотина доприносе повећању артеријског притиска, а велике дозе до уништења срчано-васкуларног система.
За тровање никотином није обавезно да неко пуши, довољно је да се налази у просторији у којој се пуши. Научници су доказали да када човек који не пуши проведе сат времена у затвореној просторији у којој се пуши то је исто као да је попушио четири цигарете.
Пушење изазива туморе полних органа и поремећај њихове функције. Све то доводи до развоја импотенције код мушкараца (полне слабости). Мало ко зна, да пушење може да буде узрок неплодности мушкарца.
Лекари из САД су дошли до закључка да они људи који дневно попуше 20 и више цигара оболевају од рака плуђа 20 пута чешће него они што не пуше.
Још једна страсна болест пушача је - оклузивна болест. У народу се та болест просто назива "пушачке ноге". Оклузивна болест је уништење венских судова ногу. Основну улогу у настанку ове болести има никотин. Суштина ове болести је у сужењу артеријског лумена, а последица тога је нарушавање исхране ткива ногу. Долази до гангрене, умртвљености.У многим земљама света борба са пушењем све више задобија масовни карактер.У Њујорку је донет закон по коме се пушење на јавним местима казњава $ 1000 или затвором годину дана.Не заостаје ни Јапан, где се периодично организују недеље непушења, у којима се не само деле пропагандне публикације, већ и најактивнији рад стручних лица, који желе оздрављење целог становништва. Милиони Јапанаца се током тих недеља заувек растају са лошом навиком пушења.
Према подацима ВОЗ:- Општа смртност пушача је повећана за 30-80% у односу на непушаче;- Цигарете усмрћују 4 пута више људи него аутомобилске несреће;- Меморија пушача знатно слаби;- Срце пушача ради дневно 3-4 пута више;- Само једна попушена цигарета повећава крвни притисак за 10мм- Побачаји и мртворођене деца се 2-3 пута чешће срећу код жена пушача. Лекари пишу о опасности пушења по телесно здравље. "Министарство здравља упозорава ...". Православни знају да прекршај мирис дувана прикрива мирис духовног пропадања. Руски духовници говоре о томе да употреба цигарета чини немогућим распознавање духовног стања других људи на најдубљем нивоу биолошком. Пушење је душевни разврат, страст која управља човеком.
Дејство дима на дисајне путеве се одржава и на глас: он постаје грубљи, губи звучност и јасноћу. То се посебно примећује код девојака, код којих гласне жице јако слабе.
Пушење је у сто случајева од сто повезан са бронхитисом, који се посебно осећа ујутру.
У удахнутом диму се налази велика количина цијановодоничне киселине. Када доспе у крв, она паралише ћелије и смањује њихову способност да узму кисеоник. Долази до аноксемије.
Од отрова у цигаретама посебно страдају бубрези. Мале количине никотина доприносе повећању артеријског притиска, а велике дозе до уништења срчано-васкуларног система.
За тровање никотином није обавезно да неко пуши, довољно је да се налази у просторији у којој се пуши. Научници су доказали да када човек који не пуши проведе сат времена у затвореној просторији у којој се пуши то је исто као да је попушио четири цигарете.
Пушење изазива туморе полних органа и поремећај њихове функције. Све то доводи до развоја импотенције код мушкараца (полне слабости). Мало ко зна, да пушење може да буде узрок неплодности мушкарца.
Лекари из САД су дошли до закључка да они људи који дневно попуше 20 и више цигара оболевају од рака плуђа 20 пута чешће него они што не пуше.
Још једна страсна болест пушача је - оклузивна болест. У народу се та болест просто назива "пушачке ноге". Оклузивна болест је уништење венских судова ногу. Основну улогу у настанку ове болести има никотин. Суштина ове болести је у сужењу артеријског лумена, а последица тога је нарушавање исхране ткива ногу. Долази до гангрене, умртвљености.У многим земљама света борба са пушењем све више задобија масовни карактер.У Њујорку је донет закон по коме се пушење на јавним местима казњава $ 1000 или затвором годину дана.Не заостаје ни Јапан, где се периодично организују недеље непушења, у којима се не само деле пропагандне публикације, већ и најактивнији рад стручних лица, који желе оздрављење целог становништва. Милиони Јапанаца се током тих недеља заувек растају са лошом навиком пушења.
Према подацима ВОЗ:- Општа смртност пушача је повећана за 30-80% у односу на непушаче;- Цигарете усмрћују 4 пута више људи него аутомобилске несреће;- Меморија пушача знатно слаби;- Срце пушача ради дневно 3-4 пута више;- Само једна попушена цигарета повећава крвни притисак за 10мм- Побачаји и мртворођене деца се 2-3 пута чешће срећу код жена пушача. Лекари пишу о опасности пушења по телесно здравље. "Министарство здравља упозорава ...". Православни знају да прекршај мирис дувана прикрива мирис духовног пропадања. Руски духовници говоре о томе да употреба цигарета чини немогућим распознавање духовног стања других људи на најдубљем нивоу биолошком. Пушење је душевни разврат, страст која управља човеком.
