Мене узнемирује питање о Причешћу. У цркву сада иду сви: верни и неверни, клошари и донедавни робијаши. Свет је толико постао инфициран да је туберкулоза стекла отпорност на најјаче лекове, па чак ни најмоћнији антибиотици на њу не делују, а да хепатитис, дизентерију итд ни не спомињемо. Ми, пак, на причешћивање носимо малу децу, идемо и сами, те сви примамо из једне кашичице коју свештеник све до краја чак ни не спушта у Чашу са Причешћем. Шта да се ради?Атеистицка пропаганда је протеклих година тврдила да Св.причешће, иконе и друге црквене светиње преносе заразу. Уосталом, она је тврдила да ни Свемогућег Бога нема ...
Као прво, историја не познаје ни један једини случај да се неко од оних који су се причестили из једне Чаше разболео од хепатитиса, туберкулозе, итд.. Истовремено, познато је мноштво случајева када су насмрт болесни људи после причешћа добијали потпуно оздрављење. У књизи "Свети Јован Чудотворац", која описује живот и чуда светог Јована (Максимовића), спомиње се случај када је човек болестан од беснила пљунуо у Свето причешће, након чега је владика Јован узео Свете Дарове, употребио их и при томе му се ништа лоше није десило.
Као друго, Црква се према онима који желе да приступе Светој Часи не односи без разлике. Пред Причешће се верници обавезно исповедају и после исповести свештеник доноси одлуку може ли дотични човек припустити причешћу или не. У евхаристијској Чаши налази се Тело и Крв Христа, који је исцељивао губаве, бесомучне, узете. Страшно је и помислити да човек који себе назива хришћанином сумња у то да је Христос "исти јуце и данас" (Јев. 13, 8).
Одговор духовника
Са руског А.
