Будући да је отац Јаков служио и као парохијски свештеник у околним селима, морао је тамо да путује сваке недеље као и у многим другим приликама. Одлазио је тамо по снегу, киши, мразу и врућини, јашући на мазги. У прошлости му је његова мазга Хаидо неколико пута причинила велике невоље. Била је нервозна и много се ритала. Једном приликом, тачније једног зимског дана, животиња се у шуми узјогунила и збацила оца Јакова. Био је тешко повређен. Осим тога, изгубио је пар плетених рукавица које му је Зоисова жена послала за сличне прилике. Како је увек био исцрпљен подвижништвом, био је веома осетљив на хладноћу. Руке су му биле укочене и имао је тешкоћа док је служио Литургију.Много пута одлазио је у села без мазге. Једног дана враћао се из села, оптерећен тешким проблемима. На два километра од манастира поред њега је прошао такси. Путник је познавао оcа Јакова и затражио је од возача да га повезу. Међутим, возач је одговорио:
"Не брините за калуђере, нема потребе да то чинимо!"
Прошли су поред њега, али кад су стигли у манастир и закуцали на капију, отворио им је сам отац Јаков. И возач и путник били су запрепашћени, док је возач затражио и опроштај.
Старац Јаков Цаликис
Душе Христове
