Бог оставља болест као врсту узвишеног подвига

У ствари, нису се сви болесни који су долазили код старца исцељивали. Много пута он није стизао да се помоли, а болесник је одмах оздрављао, док се за неке много молио, али није бивао услишен. Разлози су били различити. У једном случају се много

молио, али без исхода. Схватио је да се нешто дешава. И питајући болесника, он је пронашао узрок. Потом му је помогао да се духовно среди. Најзад је болесник оздравио.

Појединима је старац говорио да никада неће оздравити. Упркос упорним молитвама, Бог је остављао болест као врсту узвишеног подвига, тј. да трпљењем задобију рај. Он је говорио: "Поједине Бог не исцељује како не би изгубили своју плату, као што отац не даје имовину деци како је не би растурили".

"Уколико лекари не могу да нам помогну, ми треба да молимо Бога, који чини (могућим) оно што је људима немогуће". Бог зна шта нам је потребно. Уколико нас и Бог не чује, треба да знамо да, као по природи добар, жели нешто добро да изведе. Само

треба да га молимо да нам дарује трпљење".

Из Житија Старца Пајсија Светогорца

Јрм.Исак