Мање више, сви имамо искуство у посети неких места након чега смо обогатили своје знање, искуство и преображај.
Реч „туризам“ потиче из енглеског језика: tour, што у преводу значи „задовољство путовањем . Отуда Туризам као путовање има првенствено рекреативни смисао, са услугом разних рекреација, зависно од врсте и остваривања жељеног циља.
Краће објашњење би било да је то "услужна индустрија", која има садржаје већег или мањег броја, са разрађеним системом транспорта, угоститељства смештаја, хране и пића, обилазних рута, сувенира, са системом осигурања и безбедности за туристе и сл.. Прво регистровано организовано туристичко путовање је забележено тек у 19.вијеку. Изнајмљена је цела жељезничка композиција за 500 учесника којима је обезбеђен чај и музика. Неке секуларне државе сматрају туризмом једну од најважнијих привредних грана, која им ипак, доноси највећи новчани профит.
Постоје разни облици туризма, колико сежу и људски интереси..
.
Какве сад везе има вера са туризмом?
Рекло би се да појам "верски" има уопштено значење, туристи било које вере и вероисповести одлазе да се поклоне и посете значајном месту за њих, нас специфично занима хришћанско-православно, које називамо ходочашћем.
Реч ходочашће долази од грч. речи ходос што значи пут, и односи се на путовање верника на одређена места.
"Верски туризам" дође као савремена кованица која се намеће поимању "ходочашћа", јер ипак, за трговца је ходочасник - само туриста! Он подпада под удео његовог смештаја током боравка на ходочашћу... Са друге стране, маркетинг зарад сопствене добити сматра да су вера и туризам у овом случају у потпуности "помирени". А да ли је тако?
Не треба дозвољавати да се верски туризам ставља у исти ранг са ходочашћем, оно је у многоме неупоредуво са њим, треба то разјаснити.
За разлику од туризма оно датира из првих вјекова. Хришћани су од првих векова практиковали поклоњењу Светој земљи, гробовима мученика, поклоњење њиховим моштима, молитвено и са поштовањем. Посете Светој Гори такође и другим светим местима вековна је пракса која траје до данашњих дана.
Ходочашће је узвишен животни моменат код верника, превише је интиман, носи у себи унутрашњој борбу са самим собом, побуђен побожношћу, поривом и потребом за Богом.
Нпр. Васкрс у Јерусалиму, том приликом сви учествују у свештеном моменту. Богослужбено се сусрећу са Св.огњем који силази само тада. Тај простор и та свештена комуникација и додир, остаје дубоко урезан у души верника.
Дакле, ходочашће је првенствено богослужбено учешће, сусрет светиње, откривање истине, поклоњење светињи/светитељу, дубоки израз своје вере, често, само једном у животу.
Познато нам је свима путовање Св.Саве у Свету земљу, знамо сви, каквом користи смо се као народ обогатили.
Дакле ако овај духовни израз занемаримо, ходочаће добија облик забавног парка, вашариште.
Ситуација на терену..
Разне туристичке агенције на веб страницама изобилују понудама, у много случаја без довољнe припреме организују посете многим црквама и манастирима.
Честа је појава да се због различитости у намери и мотиву путовања међу путницима нађе врло мали броја ходочасника у односу на бројност знатижељних туриста.
На нивоу Цркве постоји свештенство које не види ходочашће као мисију нити ставља акценат на њу, док видимо како одређене епархије активно организују своје агенције које успешно воде ходочаснике.
Свакако да се на ову тему може много коментарисати, теолошки посматрати да масовни туриста није ходочасник .. Да оно што верник у души чува као вечну вредност, туриста селфијем настоји да меморише на друштвеним мрежама као похвалу својим излетом.
Могуће да не дефинишемо сопствене поступке зато што се налазимо у сазревању, мењамо се и као личност, обогаћујемо се духовним искуствима која нас чине час ходочасницима, час усред расејаности - туристима, ..
Уколико нам је дестинација небо све се мења.
О ХОДОЧАШЋУ
"Зашто чинити оно што нас неће учинити блаженима, нити ће нас приближити Царству небеском”. Та Господ није заповедио путовање у Јерусалим као добро дело… „И шта ће више добити онај који пребива у тим местима! Као да Господ све до сада у њима телесно борави; или као да се од нас удаљио; или као да Дух Свети изобилује међу Јерусалимљанима; или као до нас не може доћи… Промена места нам не приближава Бога. Ма где да се налазиш, Господ ће доћи у тебе уколико обитељ твоје душе постане достојна да се у њу усели Господ и ходи… Уколико је, пак, твој унутарњи човек пун лукавих помисли, неће ти помоћи чак ни ако се будеш налазио на Голготи, или на Маслинској гори, или под храмом Васкрсења: ти ћеш бити веома далеко од примања Христа, исто као и сваки онај који није исповедио ни зачетак вере”… И обратно, „у срцу оног ко заиста има Бога, налази се и Витлејем, и Голгота, и Јелеонска гора, и Васкрсење”. „Шта ћеш ново сазнати у Јерусалиму”, пита Григорије. „Да је Христос који се јавио истинити Бог! Па, ми то исповедамо и пре него што смо отишали на то место. И после путовања наша вера се није ни повећала, ни умањила. О очовечењу кроз Дјеву ми смо знали и пре него што смо били у Витлејему. И васкрсењу из мртвих ми смо веровали и пре него што смо видели гроб. Да је заиста било Вазнесење ми смо исповедали и пре него што смо видели Маслинску гору”.
"Зашто чинити оно што нас неће учинити блаженима, нити ће нас приближити Царству небеском”. Та Господ није заповедио путовање у Јерусалим као добро дело… „И шта ће више добити онај који пребива у тим местима! Као да Господ све до сада у њима телесно борави; или као да се од нас удаљио; или као да Дух Свети изобилује међу Јерусалимљанима; или као до нас не може доћи… Промена места нам не приближава Бога. Ма где да се налазиш, Господ ће доћи у тебе уколико обитељ твоје душе постане достојна да се у њу усели Господ и ходи… Уколико је, пак, твој унутарњи човек пун лукавих помисли, неће ти помоћи чак ни ако се будеш налазио на Голготи, или на Маслинској гори, или под храмом Васкрсења: ти ћеш бити веома далеко од примања Христа, исто као и сваки онај који није исповедио ни зачетак вере”… И обратно, „у срцу оног ко заиста има Бога, налази се и Витлејем, и Голгота, и Јелеонска гора, и Васкрсење”. „Шта ћеш ново сазнати у Јерусалиму”, пита Григорије. „Да је Христос који се јавио истинити Бог! Па, ми то исповедамо и пре него што смо отишали на то место. И после путовања наша вера се није ни повећала, ни умањила. О очовечењу кроз Дјеву ми смо знали и пре него што смо били у Витлејему. И васкрсењу из мртвих ми смо веровали и пре него што смо видели гроб. Да је заиста било Вазнесење ми смо исповедали и пре него што смо видели Маслинску гору”.
Та размишљања су веома карактеристична за светог Григорија: важније је „из тела путовати ка Господу, неголи из Кападокије у Палестину"
Св.Григорије Ниски
