- Старче, како човек може да зна да ли је Богоугодно оно што чини?
- Човек има о томе унутрашње обавештење.
- Да ли му је довољно сопствено обавештење, или му је потребно сведочење других!
- Ја говорим о некоме ко има здраву савест. Не говорим о ономе чија
је савест наопака. Здрава савест исправно обавештава човека. Тада човек
осећа сигурност, наду и са смирењем говори: "Нисам ја за рај, ја сам за
пакао, али верујем да ме љубав и милосрђе Божије неће напустити." Осећа
то јер води духовну борбу. Не седи скрштених руку, на миру са својим
помислима говорећи: "Бог ће ме спасити".
А савест је нешто, страшно! Не постоји веће мучење, већи пакао,
него када пече савест. И не постоји страшнији и немилосрднији црв од
црва савести. Они ће у паклу да пате за векове векова зато што ће их
мучити мисао о томе да су изгубили добра рајска, током овог малог низа
година земаљског живота, иако и оне беху пуне гриже савести и мучења. Ни
страдања тамо неће бити награђена и то ће бити још једно мучење.
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
