Hе веровати у Бога je безумно!

Безумље је не веровати у Бога, али је још веће безумље веровати у Њега и истовремено се односити према Њему као према другостепеном фактору свог живота, остављати за Њега само неки мали ћошак у својој свести и срцу, давати Му мрвице свог живота, одвајати за богоопштење само паузе између обичних земаљских послова. Неверје је демонско одрицање духовне очигледности. Полувера је понижавање Божанства. У Апокалипси постоји следећа слика: Христос куца на затворена врата, ова врата су људско срце (Откр. 3, 20.). Неверујући их не отвара за Бога, он не чује или не жели да чује ово куцање. Млаки хришћани, каквих је већина међу нама, отварају врата, али Христу не дају место у соби, већ у ходнику плашећи се да ће присуство Бога ометати њихове уобичајене послове, за њих Бог није извор живота, није највећа радост њиховог постојања, није вечна светлост, која обасјава људске душе.

Отац Рафаил Карелин