Често се данас бркају и схватања о томе шта значи бити материјално успешан, не води се рачуна о гресима који се чине да би се то постигло.
- Данашњи човек сматра да је успешан ако је на било који начин дошао до средстава, до позиције, уопште се не бира којим путем ће доћи до тога. Било је тога и раније али чини ми се није било тако наглашено као данас. Данашњи човек је у неком чудном стању, живи као да му се не сме ништа. У правом смислу, та крађа и отимачина која чини човека некако успешним да ли преко новца, станова, ствари чини га истовремено и робом тога, он робује томе, ја верујем несвесно. Провалио, а каже успео. То није успех. Али се дешава да проради савест, и да човек схвати да не може бити задовољан ако је отео неки стан, увео своју жену и децу ту да станују а онај претходни станар нема где. Немогуће је да будем успешан ако уђем у нечији стан, нечију кућу, ако отмем туђе. Нити сам платио, нити одговарао, а по закону неком који постоји у правној држави не може се тако муњевито обогатити и бити успешан. Такав човек не може да се сматра успешним. Сећам се раније је било случајева да људи узму туђе и кажу ја сам успео. То није успех, то је користољубиво и није добро ни за морално ни за физичко стање јер он то није зарадио, није се борио, није то заслужио. Мени је јако тешко неки поклон да узмем од неког човека, не могу да узмем од човека ако се ни мало нисам трудио. Ако поклон иде у корист опште, у корист братства онда може преко мене то да иде, али не мени лично, не знам да ли сам то заслужио, као кад радите у некој хуманитарној организацији или помажете другима па добијате ствари и шаљете, али то нисте ви добили, то није ваше, сасвим је природно да преко неког иде. А ако човек узме себи и каже успео сам, ма ниси успео дошао си у паклено стање, заратио са Божијом силом. Џабе причаш да си успео, ништа ниси успео, ти си заратио са Богом и не можеш ту битку добити. Тако исто и у држави, неки се људи варају па узимају из државне касе, то је штедња народа, народне паре. Кад постоји државна каса па не сме се човече Божији узети, то се оставља, то је народ оставио. Не можеш ти са тим баратати како хоћеш и узимати за себе.
Архимандрит Стефан Вучковић
Мaнастир Велика Ремета
