Један велики старац се са својим ученицима [једном] нашао на месту где
су били кипариси различите величине, мали и велики. И рече старац једном
од ученика: "Ишчупај овај кипарис". Беше тај кипарис врло мали, те га
брат са једном руком одмах ишчупа. Потом му старац указа на други, већи
од првог, и рече: "Ишчупај и овај". Брат је и њега ишчупао, вукући га са
две руке. Старац је опет показао на још већи кипарис, који је он [тек]
са великим трудом успео да ишчупа. Међутим, старац му укаже на још већи.
Брат га је дуго савијао, да би га тек после великог замора и знојења
најзад оборио. Међутим, следећи кипарис на који му је старац указао, он
ни после много напора и зноја није био у стању да га извади. Видевши да
он то не може учинити, старац је наложио другом брату да устане и
помогне му. И тек су обојица успели да га ишчупају. Тада је старац рекао
братији: "Ето какве су страсти. Док су мале, ако хоћемо, можемо их са
лакоћом пресећи. Међутим, занемарене, оне постају снажне. И што више
јачају, утолико захтевају већи напор [да би се савладале]. Уколико, пак,
сувише порасту, ми их ни са напором нећемо моћи одсећи, уколико не
добијемо помоћ од неких светих који се заузимају за нас по Богу".
ПРЕПОДОБНИ ДОРОТЕЈ ПАЛЕСТИНСКИ
ПОУКЕ
ПОУКЕ
