..Васкрс код католика у Италији а нарочито у Риму је величанствен, фасцинантан; то је уздижући призор, видети огромну масу људи која клечи на коленима на тргу Св.Петра да прими благослов. Васкршњи празник у Грчкој не може да покаже такву величанственост, њени ресурси су исувише мали; али искусивши оба, долази се до уверења да празник у Риму који је у својој слави и раскошним питањима ван цркве у народу; али у Грчкој то је празник који тече из срца и мисли људи, из самог њиховог живота. Црква је само карика у том ланцу. Васкрсу је претходио дуг и ригорозан пост који се верски посматра, сељаци тада живе готово искључиво на хлебу, луку и води. Атински дневни лист на Велики петак се појавио са црним оквиром у спомен смрти Христове, са насловном-вињетом изображеном са ковчегом и жалосном врбом, а изнад ње је песма о страдањима од Лутзоса. Сам празник је почео то вече. Отишао сам до главне цркве; сјајно је осветљена и пуна народа. Испред олтара стајао је стаклени ковчег, причвршћен сребрним плочама. У ковчегу су свеже руже које представљају мртвог Спаситеља. Чудно звучање гласова и појање народа разливао се Божијом кућом! Свештенство у шареним одеждама и епископи изашли су и стали пред олтар где су читали молитве. У девет сати увече појање је почело, поворка је кренула од цркве, главним путем до палате. Видео сам поворку која се полако кретала са свога прозора, то је било нешто најсвечаније што сам икада видео. Била је то светлуцава звездана ноћ, тако блага и мирна! Сваки посматрач са балкона и отворених прозора стајао је са запаљеног свећом у руци. Музика се уздизала до нас са улице, мирис тамјана испунио је ваздух. Жалосна музика се наставила док су људи спроводили свога Цара у његов гроб. Сандук са свежим црвеним ружама је ношен, окружен свештеницима, преко њега је висио дуг црвени вео жалости који је одржан од главних државника и виших официра. Гомила тих официра и велика маса људи, сви, као што сам рекао са запаљеним свећама чинили су поворку. Била је тишина, очигледна туга или оданост, која је деловала на сваки ум. Владика је одржао кратку беседу испред палате где су краљ и краљица стајали а затим је краљ целивао свето Јеванђеље. Током целе церемоније билa је монотона звоњава звона, увек са два потеза а затим са кратком паузом. Дан и ноћ црква је преплављена људима. Краљ, краљица и цео двор су били тамо у поноћи пред Васкрс, свештеници су стајали молећи се око ковчега испуњеног цвећeм, цео народ се молио у тишини . Откуцало је дванаест и у истом тренутку епископ је искорачио напред, и узвикнуо: " Христос васкрсе "" Христос васкрсе ! " узвикивао је сваки језик, бубњеви и трубе затрубише у глас; музика је заиграла најживахније игре! Цео народ је пао један другоме око врата пољубивши се радосно повикивао: " Христос васкрсе ! " Пуцњеви су се зачули напољу један за другим; ватромет, запаљене су бакље, мушкарци и младе девојке свака са свећом у руци, плесали су дугим низом кроз град. Жене су наложиле ватру и пекла се јагњад на улицама. Мала деца, који су сва добила нови фес и нове црвене ципеле плесала су у њиховим мајицама око ватре, пољубили би једни друге и узвикивали као и њихови родитељи, "Христос воскресе ! " О , могао сам загрлити свако ово дете на своје срце и узвикнути са њима . " Христос васкрсе ! " То је било дирљиво, уздижуће и лепо. Може се рећи да је све била церемонија; а може се додати, свакако са неком истином, да су њихова радовања изрази задовољних људи чији се ригорозни пост окончао и да сада могу јести своје јагње, пити вино.. Добро, признајем да је било толико чињеница, ипак се усуђујем да кажем да ту има нешто више, био је то истинит, искрен религиозан јубилеј. Христос је био у њиховим мислима као и на њиховим уснама. " Христос васкрсе " била је узајамна гаранција, представљена као архаичан догађај... Не, то је било као да се десило те ноћи и у овој земљи. Било је као да се уверење у то дотакло њихових ушију у том тренутку, и то по први пут. Била је музика и плесало се свуда у граду и у сваком малом граду широм земље. Сви радови су заустављени, свако је мислио само на задовољство; било је плеса и веселости код Тезејевог храма и под мермерним стубом Зевса. Мандолина је звучала, стари су се придружили песми. Током опште радости речи добродошлице и поздрава су биле : " Христос васкрсе".
Извор
