.."Данас
знамо из биолигије да у свакој људској ћелији потенцијално постоји цели човек. Постоје све информације за развој и
функцију његовог организма. На овој чињеници се заснива теорија о клонирању. Као
што свака грана руже репродукује целу ружу, тако и свака ћелија организма
репродукује теоретски – у нижим организмима практично – читав организам . Сваки
човек је једна ћелија човечанства. Он у себи има цело човечанство. Поседује све
његове информације и о добру и о злу. Сваки Адамов потомак је једна Адамова
копија и има у себи целог Адама. На овај начин боље схватамо и своје саучешће у
прародитељском греху.
Нисмо
криви за Адамов грех, али смо заједничари пропадљивости и смрти, које је грех
изазвао у нашој природи. Као заједничари пропадљивости и смрти ми
понављамо Адамов грех. Адамов грех се
састојао у његовом раздвајању од ближњег и Бога: „ Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ (Пост.3,12) Адам
се одрекао одговорности бацајући кривицу на Еву и Бога, Који му је дао жену, и
тако је раскинуо јединство човека и заједницу човека са Богом. Сваки човек исто
понавља, раздвајајући себе од свог ближњег и од Бога. Од тог расцепа, који је други
вид егоизма, и одрицање од Бога, проистиче сваки грех".
Георгије
Манзаридис
Видослов
62
