У Египту, дубокој хришћанској старини било је доста великих манастира, један монах дружио се са неуким простодушним сељаком-фелахом. Сељак једном рече монаху:
-И ја поштујем Бога који је створио овај свет!Свако вече сипам козије млеко у чанак и стављам испод палме.Ноћу Бог долази и испије моје млекце.Оно се Њему јако допада!Никад се није десило да у чанчету остане млека.
Када је чуо те речи,монах није могао да се насмеје.Он добродушно и једноставним речима објасни свом пријатељу да Богу није потребно козије млеко.
Ипак, сељак се тврдоглаво држао своје приче.
Онда је монах предложио да кришом прате шта се догађа пошто чанак са млеком оставе под палмом.
Речено-учињено! Те ноћи су се монах и сељак притајили мало даље и по месечини ускоро видели како се чанку притајила лисица и полаптала млеко до последње капи.
Сељака као гром да је ударио кад је то видео.
-Да, скрушено признаде он, сад видим, то није био Бог!
Монах је покушао да утеши сељака па му стаде објашњавати, како је Бог заправо Дух, како је Он потпуно другачији од нашега света, да Њега људи спознају на нарочит начин... Али сељак је само стајао пред њим оборене главе. А он је заплакао и пошао у своју колибу.
И монах се запути у келију. Али кад јој се приближио, крај врата,запрепашћен,угледа Анђела како му препречује пут.
Монах у старху паде на колена,а Анђео рече:
-Тај обичан човек из народа нема ни васпитања,ни начитаности ни мудрости да би Бога поштовао другачије од онога како је он то радио.А ти си му својом мудрошћу и књишком начитаношћу одузео ту могућност.
Рећићеш да си не сумљиво исправно расудио?
Али једно ти не знаш,о мудраче: Бог сваке ноћи, гледајући искрено срце овог сељака, слао је лисицу до палме да бих га утешио и примио његову жртву.
Пролог
