За Божић нам не требају петарде!
Данас је готово незамисливо прослављати нешто без петарди и пиротехничих средстава, на жалост то је постала дечија забава на разним окупљањима. Нервоза и ишчекивање новогодишњих празника доноси са собом и ову понуду забаве савременом човеку. Радовати се нечему не значи буквално "пуцати од среће", постоји радост која је унутрашња, трезвена, испуњена љубављу, спокојна и која у себи носи мир. Овај радосни празник Рођења Господа Исуса Христа са собом носи поруку "Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља". Добра воља, мир..
Данашњем човеку навикнутом на константну буку ово звучи неподношљиво и досадно.
Употреба петарди је превенствено опасна, на који начин је то постала дечија забава је заиста феномен. Контролисана или не то је првенствено маркетингшка замка у коју сви купци упадају мање више.
Дечија игра са петардама доноси катастрофалне последице, разна наивна такмичења међу децом у кориштењу доноси страшне повреде руке, прстију, лица, очију.
Честе појаве су бацање другима под ноге зарад смеха. Могу се побројати многе опасности и разлози који указују на опасност петарди, међутим највећи проблем је у томе да многи не верују у њихову опасност, шта више сматра се безазленим. Поражавајуће је да и сами родитељи не увиђају опасност а ипак носе највећу одговорност.
Поражавајућа је и сама помисао да током божићног богослужења пуцају петраде које не само да нарушавају молитву него доводе у питање сигурност и самих верника. Од нас Господ очекује да живимо истински, чистим срцем.. Јеванђељем а не површно и правећи буку. Православље није колекција старих и пра'пра старих обичаја обучених у модернију и снажнију буку, него је то живот у Христу, Јеванђелски.
Једноставно, иако је пирoтехника наметнута она уопште није део празника нити je у духу православља !
Чак и приређени ватромети на Божић након богослужења нису смисао самог празника, стога је неопходно да се сви суздрже кориштења петарди, ракета и сл. да у миру и радости дочекају празник доласка Христа међу нас, који је ипак дошао тихо.
Младен Црногорац -Ђомла
