Како се треба припремити за долазак у храм?
Цео човеков живот треба да буде стална припрема за долазак у храм. Припрема за сусрет са Богом. На који начин? Треба живети у љубави са свима; не мрзети, не завидети, не свађати се са својим ближњима. Само чистим срцем и душом можемо достојно изаћи пред лице Божије у храму.
Како се треба обући?
Када улазимо у светињу морамо бити што пристојније обучени. Одело мора бити свечано и озбиљно. Мушкарци улазе у храм гологлави, а жене, главе покривене са марамом. Неприкладно је у храм улазити у фармеркама, папучама, маицама, шорцевима, кратким сукњама, голих руку и слично. Треба избегавати шминку и руж, нарочито када је причешће.
Када треба доћи у храм?
Најбоље је у храм доћи пре почетка богослужења како се каснијим доласком неби ометала служба Божија.
Како се улази у храм?
У храм се улази са дубоким страхопоштовањем. На улазним вратима се мало застане, прекрсти се три пута и благо поклони према унутрашњости храма. Иде се тихо и полако, без разговора, ако се нешто мора рећи онда се говори тихим шапатом, никако гласно.
Како се пале свеће?
Свећа се целива, намени се зашто се пали. Помену се у себи имена живих и упокојених сродника.
Како се стоји у храму?
Мушкарци обично стоје са десне стране, а жене са леве стране у храму. Стоји се у ставу мирно, са рукама прекрштеним на грудима или спуштеним низ тело, благо погнутог тела и главе погнуте напред према олтару.
Како се моли у храму?
Молитве се изговарају у себи. Ко уме да пева, може и тихо певати како неби ометао хор или појца.
Како и када се крсти?
Крстити се треба побожно, правилно и полако. Треба пратити богослужење и дирекно пазити када се свештеник крсти, када се у песми или молитвама помиње Света Тројица: Отац, Син и Дух Свети, тада се треба крстити.
Како и када се клечи?
Клечи се на оба колена, погнуте главе и тела напред. Клечи се онда када свештеник позове верне на клечење и када сам клекне.
Како се у храму ваља понашати?
У храму се не ваља шетати за време богослужења, причати и разговарати, нарочито гласно; не ваља се гурати, окретати, ометати друге на молитви, смејати се и тако даље.
Шта је исповест?
Исповест је Света Тајна у којој исповедамо своје грехе пред свештеником. Искреним кајањем, личном молитвом Богу и молитвом свештеника добијамо од Бога опроштење од грехова, уз труд и напор и настојање да више не грешимо.
Потреба и значај Свете Тајне исповести?
Као што водом перемо и чистимо своје тело од прљавштине, тако исповешћу перемо и чистимо своју душу, своје срце и свој ум. Зато је потребно што чешће иповедати се обавезно пре причешћа.
Шта је то Свето Причешће?
Причешће је најважнији и најсветији доживљај у животу човека. Хлеб и вино којим се причешћујемо су истинско тело и крв Христова.
Потреба и значај Светог Причешћа?
Причешћем се на духовни и физички начин сједињује са Богом. Без Бога и Божије помоћи у овом свету не можемо учинити ништа добро. Зато је причешће потребно исто колико и ваздух, вода, храна, здравље, живот..
Шта је то нафора?
То је хлеб од кога је део употребљен за припремање Светог Причешћа и који се после Свете Литургије дели вернима у храму. Тихо, полако и без гурања и нервозе, прилази се свештенику који дели нафору. Када се доће на ред, побожно се прекрсти, десни длан се прекрсти преко левога на коме свештеник даје нафору; целива се крст и рука свештенику и затим полако се креће према излазу храма.
Како се излази из храма?
Најприје се целива икона на средини храма, затим се, побожно и тихо излази из храма. На вратима се поново окрене према унутрашњости храма, три пута се прекрсти и поклони (престолу Божијем) и излази напоље.
Извор
