Ко се с ким игра овдје ?!

Повећати опрезност са видео играма

Пише: Младен Црногорац- Ђомла

Видео игрице су омиљене међу одраслима, студентима, дјецом школског и предшколског узраста. Док се само прије неколико година уназад дружење дјеце односило на играње са кликерима, лоптом и ластишем. Сада су те активности замјењене „активностима“ за комјутером у затвореном и нерјетко мрачном и загушљивом простору. Родитељи често преокупирани послом и данашњим темпом живота остављају своју дјецу пред компјутером, са џојстиком у руци, да се дјеца мало умире док се они бар мало одморе од напорног дана не знајући да се, поред кривљења кичме, оштећења вида и слуха, пада концентрације, несанице, душе њихових малишана под утицајем разних пуцачина и стратегија,агресивног и насилничког карактера, формирају, врло мугуће, у будуће преступнике. Дијеца начешће мијешају виртуелни и реални свијет и поистовијећују се са видео ликовима и да нам се, као послиједица свега овога не крену дешавати сцене из САД-а гдје ученик усмрти читав разред заједно са учитељицом.

Да би родитељи имали контролу над дјететом, компјутер мора да буде у просторији коју користе сви чланови домаћинства, објашњава познати стручњак. Са дијететом се треба договорити колико времена да проводи за комјутером, али настојати да комјутер не замјени у дјечијим животима црквена богослужења и дјечију здраву игру. Битна ствар је установити одређену врсту казне са љубављу и пажњом уколико дијете одбије сарадњу, јер видео игрице изазивају брзу и тешку овисност.

Младен Црногорац -Ђомла

Добро пазимо, јер ми родитељи, ћемо пред свијетлим ликом Господа Христа дати одговор за своју дијецу. Исправљајмо на вријеме своју дијецу, водимо их на света богослужења, одгајајмо их у духу нашег светог Православља, у духу наше Свете Цркве. Направимо од њих ваљане и честите људе, и не заборавимо ријечи стручњака „Психа човјека се формира од треће до седме године живота, а преостали период у човјековом животу је само мала корекција и надоградња“.