Често у средину верника проничу и у њој се шире разноразна сујеверја,
веровање у добре и лоше знаке, враџбине, гатање, разне јеретичке представе о тајнама и
обредима. Слична сујеверја су у супротности са учењем Православне Цркве и служе да се
разврате душе и угаси вера.
У наше време је посебно распрострањено погубно учење као што је теософија
(његов најпознатији правац је антропософија). Лица људи који се дуго баве такозваним
окултним наукама, посвећена у “тајно духовно учење” имају тежак израз – знак
неисповеђеног греха, а у души – болесно-наказно мишљење сатанске рационалистичке
гордости о хришћанству као о једном од нижих ступњева спознаје истине. Гушећи детиње
искрену веру у очинску љубав Божију, наду у васкрсење и живот вечни, теософија
проповеда учење о “карми”, реинкарнацији, ванцрквени, и самим тим безблагодатни
аскетизам. Осим непосредне штете по душевно здравље бављење теософијом, окултизмом
и спиритизмом је тежак грех зато што је то покушај да се дрско провири иза затворених
врата, да се проникне у тајну бића нецрквеним, заобилазним путем. Такве ствари обавезно
треба исповедати уколико је онај ко жели да ступи на црковни пут и приступи Тајни
Покајања у њима учествовао.Архим. Лазар Абашидзе
из Тајна исповести
