Испричао нам је неко од отаца да је од једног заставоноше чуо следеће:
У Африци смо водили рат против Мавританаца. Ови варвари су нас победили и гонећи нас, убијали су кога су стигли. Тако је и мене стигао један од њих и затегао лук циљајући стрелом у мене да ме убије. Чим сам га спазио, почео сам да се молим Богу:
"Господе Боже, који си се јавио својој слушкињи Текли и спасао је из руку безаконика, избави и мене из ове муке и спаси ме ове љуте смрти, а ја ти се ево заветујем да ћу отићи у пустињу и да ћу се посветити Теби." И обазревши се око себе, ја више не видех ни једног од варвара. Одмах потом отидох у Копратску Лавру и ево, уз Божију помоћ, у овој пећини живим већ тридесет година.