 |
| Старац Пајсије |
- Да, то сам схватио. Видео сам једну душу, која је прво била као Анђео, а касније нисам могао да је препознам када се офарбала. "Бог је све створио веома добро, рекох јој, али је са тобом направио велику грешку!" "Зашто оче"? - каже ми. "Није ти ставио црнило испод очију! Ту је погрешио! Док је друге људе створио добро, и начинио их лепима, код тебе је погрешио! Зар не схваташ? То те поружњује! Као да узмеш једну византијску икону, па је одавде и оданде замажеш бојама, и тако је поквариш. Да одемо до иконе Божије да ставимо боје? То је као да један иконописац наслика икону, а да после дође неки који не зна да иконопише, па узме боје и поружни икону. Исто и ти радиш. То је као да кажеш Богу: 'Ниси то добро урадио, Боже мој. Ја ћу то да исправим!'"
Другом приликом дође једна са ноктима до овде, као у мачке, офарбаним у црвено, и каже ми: "Дете ми је озбиљно болесно. Помоли се оче! И ја сам се молила, али... " "Како си се молила", кажем јој. Ти гребеш Христа са оваквим ноктима! Прво исеци нокте, и дете ће бити добро. За здравље свога детета, бар да исечеш нокте и да се оставиш фарбања. "Да их офарбам у бело, оче?" Ја сам ти рекао да скинеш боју и да исечеш нокте, да учиниш једну жртву за здравље свог детета. Шта је ово? Да је хтео, Бог би те направио са црвеним ноктима." "Да их офарбам у бело?" Ето ти опет! "Да си добро и ти и твоје дете", рекох у себи. Децу највише разбољева мајка, кад није обучена пристојно и још покушава да "обрлати" своју децу.
Може неко да буде мало ружан, или да има неки недостатак. Зна Бог то и духовно ће му помоћи, јер се Бог више стара о души него о телу. Сви имамо своје добре стране и мало недостатака - неке своје крстиће - не крст - што нам помаже у спасењу душе наше.
