Архимандрит Василиje Бакоjанис
Грчка пословица каже "ђаво има много ногу." Он може да хода више стаза, неки од њих су веома окрутни. Тако да је он савршено способан да вас зароби у било које време.
Гатарство, окултизам, астрологија и др, су стазе које је ђаво поплочао. Колико и зашто, сад ћемо погледати.
СНОВИ
Треба да верујемо у снове? Ако имате сан који сугерише да ће вам се десити нешто лоше, дали је потребно озбиљно обраћати пажњу на њега или не? Постоје снови; људски, ђаволски и Богом-послати. Само оне који су од Бога послати су важећи .
Људски снови
"Сиромах сања мрвице", каже грчки пословица. Шта сад то значи? Па, то значи да је оно што сиромах има на уму је(храна, у овом случају) што он види у сновима. Другим речима, шта год ми имамо на нашим умовима, шта год да нас мучи у нашој подсвести, може да изађе као сан. Међународни познати психијатар Карен Хорни, каже у својој књизи Самоанализа, "снови су глас наше тежње".
Демонски снови
Ђаво сеје свакакву врсту мисли у наш мозак. Нечастиви себе не ограничава на овај задатак само када смо будни, него и даље док спавамо. Тако да је савршено могуће за нас да видимо ствари у нашим сновима које долазе од нашег непријатеља.
И наравно, кроз наше снове, наш непријатељ ће покушати да нам нанесе зло, да нас уплаши, угрожава итд. То је разлог зашто у вечерњој молитви од Господа сваке вечери тражимо да "нас сачува од сваке демонске фантазије."
Божански снови
Бог, такође, може говорити људима кроз снове. Има доста примера у Св.Писму, као што су фараона снови које је тумачио Јосиф (Пост. 41).
Како да их раздвојимо..
Свети Јован Лествичник саветује и подстиче нас: "веруј само оним сновима који имају везе са паклом и судом, али ако те баца у очајање онда је и он, такође, од ђавола."
Дакле: демонски снови нас застрашују и бацају у очај. Божански снови (само они које важе) нам показују пакао и пресуду а када се будимо- позитивно утиче на питање о спасењу наших душа. Људски снова нити нас плаше, нити изазивају у нама очајање, нити нас наводе на покајање и спасење душа наших.
Сујеверје
У стара времена сујеверје је било распрострањено, нарочито по регијама. Сада када се живот уопште много променио, многа сујеверја полако изумиру. Нека су још увек присутна, међутим, и са њима ћемо се позабавити сада.
Нова Година
Сви се надају да ће нова година изађу на добар почетак и наставити се у истом тону. Заиста, молимо се за ово. Неки људи, међутим, имају сујеверни поглед и прибегавају "враџбинама".
Оне долазе од новогодишњег јела, пића и доброг провода. Они мисле да је лоша срећа не прослављати нову годину са слављем и теревенком. Били би забринути да ће им цела година бити баксузна.
Играње карти или коцкање има исти разлог: ако си срећан на нову годину, целе година ће бити срећна. Одлазе у цркву на дан Нове године за срећу (не због побожности). Они се чак и причешћују за срећу (а не "за опроштење грехова и живот вечни").
Међутим, нова година долази у наш живот свакодневно. Свакога минут ми живимо у новој години. Дакле, шта се дешава за Нову годину, такође се дешава сваког минута у току дана. Сваки тренутак је новогодишњи дан.
Ако желите да вам за нову годину добро иде, онда на основу те континуиране новогодишње свакодневневице чините добро "овде и сада."
Несрећни сусрети
Ако путујете на посао и прву особу на коју ујутро наиђете богаљ, слепац - или, у Грчкој, свештеник! - ви то прихватите као лош знак.
У ствари, "лош знак" није сусрет уопште. То је веровање и сујеверност. То је сигуран знак да је та особа дубоко обманута.
Свети Јован Златоусти каже да начин на који дан иде не зависи од онога кога смо упознали ујутро. Дан иде лоше кад живимо у греху. Дакле, када напустите кућу, чувајте се сусрета са грехом.
На свадбама
Када се сујеверни спремају да се венчају, прва ствар је да се увере да венчање не пада на "несрећен" дан, као што је петак 13.. То је, према Светом Јовану Златоустом, не само глупо размишљање, то је заправо демонско. Срећа за њих зависи од датума а не од њихове личне борбе. Грчка пословица каже: "Сваки дан је Божији", и ово је начин гледања на то. Неки људи питају: "Је ли у реду за брата и сестру да исти дан венчају?"
Оно што је битно овде је шта Црква каже, а Црква не забрањује. " У реду је", а они питају, "дали иста породица може да одржи помен(неком од родбине) и венчање у истом месецу (или шест месеци)?" Поново: Црква не забрањује.
После порођаја
Постоје разне врсте сујеверја у погледу жена после порођаја. На пример: а)нове мајке не треба да путују пре четрдесетог дана, б) не треба да излази ноћу, итд.
Једино правило које је Цркве поставила јесте да жени није дозвољено да уђе у цркву, нити, наравно, да је узме св.причешће до четрдесетог дана.
На сахранама
Неки од сујеверја у вези са сахранама су:а) Неки људи мисли да је лош знак осврнути се на умрло лице кад се изнесе из куће, б) Неки ће сломити нешто, често тањир, да би отерати лошу срећу (као да застрашиш смрт чудном ломљавином тањира!), ц) Други неће долазити у Цркву годину дана! - Опет, као да ће искључењем себе из цркве на годину дана отклонити зло.
И тако се зло чини, у ствари "долази". Зло доноси зло. Св. Никодим Светогорац каже: "Шта то радиш, непромишљени човече? Зар не знате да тим неодласком у Цркву, правиш непријатељем Бога и Његових светих. Ти си у сукобу са њима, јер један од ваше фамилије је умро? И ко си ти да ратујеш против Бога, Који чини све што је за наше добро, како у нашем животу и у нашој смрти? "
Урокљиве (љубоморне) Очи: демонско дело
Када завидан човек види нешто добро о другом, он или она ће патити. Исто важи и за лукавост ђавола. Ђаво и завидљиви су љубоморни на друге људе који чине добро. Та особина им је заједничка и ђаво користи ово. Он ово користи да напакости људима. Другим речима, завидан (љубоморан) поглед постаје проводник кроз који се износи ђавољи отров. "Зло око", каже Свети Василије Велики, "је ђавоље дело које су починили завиди људи" ... "отклони свако ђавоље дело, сваки сатански напад."
То значи да урок "није", нпр, обична главобоља, вртоглавица, чини или било шта друго. Дефинитивно је нешто изузетно, нешто страшно, нешто неподношљиво, нешто сатанско. Очевици наводе да је сељак имао коња. Неки завидан човек гледајући је рекао: "Како добар коњ", и животиња је пала мртва на лицу места. То је очигледно дејство ђавола.
Који људи имају "око"?
Прича изнад открива да урока припада онима који имају зло у себи: "Разбиј сваки отров охолих и завидних људи." (Из молитве против злих очију). У старим временима, било је уобичајено да људи пљују ако се диве, на пример, лепо дете. На овај начин, они симболично ће се отарасити "отрова", тј. било каквог трага зависти која би могла да нашкоди детету.
На кога "око" утиче?
Очигледно, јер урокљиво око је дело ђавола, може да утиче на свакога ко није опремљен оружјем за борбу против ђавола и његових махинација, од којих су молитва, пост, исповест и Свето Причешће. То је разлог; а) зашто на Светитеље није деловало, б) на свештенике не утиче такође (због свештенства), в) Нити су погођени који учествују у светотајинском животу Цркве.
Прогоњење "Ока" - МОЛИТВА
С обзиром да је урокљиво око ђавоље дело, посебна молитва је потребна да се истера. Православна Црква је усвојила посебну молитву против урока које се изгоне ђаволи. Ове молитве чита само свештеник.
Грешни Покушаји Изгоњења
Претпоставимо да сте имали урока на вама, и уместо да идете код свештеника ви идете жени која је "специјализована" за такве случајеве. Ако ово урадите и ви и та жена сте починили грех.
Ви сте погрешили зато што сте презрели Божијег постављеног слугу (свештеника) и куцате на врата странца, а та "жена" јер узурпира положај свештеника.
Да будем прецизнији: Лаици, зато што нису рукоположени, немају право да чине знак крста над другим људима на светотајинској начин. Зашто само не начиниш знак крста над собом? Шта је то толико свето у рукама ових људи?
Пошто они нису свештеници, они очигледно не могу да обављају свете тајне, као што је, нпр, Св. Тајна Миропомазања. Ипак, ове жене се усуђују да раде управо то. Оне "освете" мало свога уља а затим чине знак крста са тим! Да ли сте се икада запитали зашто они не користе уља из кандила?
У своје ритуале, они мешају речи из Цркве и из других (тј. ђавољих). Да ли молитве Цркве стварно требају утврђивање од стране оних од ђавола? На крају, које речи ће бити ефикасне, црквене или оне од ђавола? Врло је вероватно дали ће Господ обратити пажњу не осрамоћене молитве?
И не каже: " чим ми је жена извршила егзорцизам поново сам добро" јер би то могло бити психолошки или је можда ђаво, који те је сад учинио добро.
Инструктиван догађај
2/3/1998, одређени господин из Патре Грк, рекао ми је о нечему што му се десило око 15 година раније.
Укратко: Од 14 године, његова породица ће га је водила на егзорцизам често да буде "очишћен". Али ово је била само ручица коју је ђаво желео. Он сам је почео да има моћ урокљивог ока. Када би се неком нешто лоше десило он би се дивио. Он може, на пример, погледа жену на улици и одједном она би саплитала и повредила зглоб.
1983, он је присуствовао вечерњој Страсној служби Великог четвртка у цркви Светог Спиридона, у Аигалу. Изненада, у најсветијем месту службе, он се осећао лоше. Његов ум је постао нејасан. Народ је почео да тетура пред његовим очима. У исто време, облио га је хладан зној. У немогућности да стоји, изашао је напоље. Једва стојећи на ногама дошла је жена коју је знао, која је често вршила "егзорцизам"на њему. Пришла му је и питала шта није у реду, те поче вршити "егзорцизам" поново, изрекавши неке чудне "молитве", који су били призивање демона. У том тренутку, овај човек је приметио нешто што га је дубоко шокирало. Лице жене се трансформисало. Постало је заиста страшно гледати. У исто време, њено лице је била чудна гримаса. Уста су јој изгледала више као њушка дивље звери. Повуче из набора њене хаљине рекавши "Узми ову враџбину за- добру срећу". Носи га бићеш добро, неће ти никакво зло наудити".
И са њеним сатанским призивањима (тј. помоћу демона), он "оздравио ..."
Након овог незаборавно искуства, човек није губио време да оде право на исповест. Он је повратио своју душевни мир, и шта више, он је престао да ставља урок на људе.
Из књиге Суочавање демона, Магија и Окулт , православне књиге центар, Атина 2003...
