Љубав дуго трпи, милосрдна је.
1 Кор. 13, 4.
Бој се злобе као огња; не пуштај је у срце ни због каквог добронамерног предлога, а тим пре због нечег теби непријатног: злоба је увек злоба, увек је дјавоље дело. Злоба се некада јавља у срцу под предлогом ревности за славу Божију или за добро ближњих; не веруј ни својој ревности у том случају: она је лаж или ревност не по разуму; поревнуј у томе да у теби не буде злобе. Бог се ничим тако не прославља као љубављу која све трпи, и ничим се тако не растужује као злобом без обзира каквом добром намером она била прикривена. Под маском бриге за сиромашне, Јуда је скривајући своју злобу на Господа свога, издао Га за 30 сребреника. Запамти да непријатељ неуморно ради на твојој погибији и напада те онда када га најмање очекујеш. Немој имати ништа са самољубљем и сластољубљем, да те не би заробили.
1 Кор. 13, 4.
Бој се злобе као огња; не пуштај је у срце ни због каквог добронамерног предлога, а тим пре због нечег теби непријатног: злоба је увек злоба, увек је дјавоље дело. Злоба се некада јавља у срцу под предлогом ревности за славу Божију или за добро ближњих; не веруј ни својој ревности у том случају: она је лаж или ревност не по разуму; поревнуј у томе да у теби не буде злобе. Бог се ничим тако не прославља као љубављу која све трпи, и ничим се тако не растужује као злобом без обзира каквом добром намером она била прикривена. Под маском бриге за сиромашне, Јуда је скривајући своју злобу на Господа свога, издао Га за 30 сребреника. Запамти да непријатељ неуморно ради на твојој погибији и напада те онда када га најмање очекујеш. Немој имати ништа са самољубљем и сластољубљем, да те не би заробили.
Када се у твом срцу разгори злоба против некога, тада поверуј свим срцем да је она дело дјавола који делује у срцу: презри га (дјавола) и његово дело, и злоба ће те напустити (немој да је признајеш за нешто природно, не присвајај је ). Проверено. Та невоља, коју дјаво прикрива нама самима, скрива своју главу и свој реп, притаји се, а ми смо слепи и мислимо да све то радимо ми сами, држимо дјаволско дело као за нешто своје, као за нешто праведно, иако је свака мисао о некој праведности своје страсти чисто лажна, богопротивне, погубна. Тиме се руководи иу односу према другима: када видиш да се неко злоби на тебе, не сматрај његову злобу директним делом; не, он је само страдално орудје свезлобног непријатеља, који још није спознао у потпуности његово ласкање и који га обмањује. Моли се да га непријатељ остави и да Господ просветли очи његовог срца, помрачене штетним дисањем духа злобе. Треба се усрдно молити Богу за све људе потчињене страстима: у њима делује непријатељ.
Злобиш се на ближњега, презиреш га, не желиш да причаш с њим мирно ис љубављу, због тога што је у њему нешто грубо, одбојно, непажљиво, нешто што ти смета у његовом карактеру, у његовој речи, у његовим манирима, - због тога што је он свестан свог достојанства, можда и више него што треба, или што је мало горд и неуважава друге; али ти си више крив од њега, лекар и учитељ ближњега: «лекару исцели се сам» (Лк. 4, 23); учитељу научи се сам. Твоја злоба је горе зло од сваког зла; зар се злобом може исправљати зло? Имајући брвно у свом оку, зар се у тудјем може примећивати трун? Зло, недостаци, исправљају се добром, љубављу, нешношћу, кротошћу, смирењем, трпљењем. Сматрај себе првим од грешника, који се теби чине грешницима или који су у ствари грешници; сматрај себе горим и нижим од свих; ишчупај из себе сваку гордост и злобу на ближњега, нетрпељивост и јарост, и тада исцељује друге. А са снисходљивом љубављу покривај грехе других. Шта ће бити ако увидиш сва беззакоња ближњег? Вечно непријатељство, али ко је без греха? Зато нам је и заповедјено да опраштамо дугове дужницима нашим, јер ако би Господ гледао на наша беззакоња, ко би се одржао (Пс. 129, 3) пред Његовом правдом? «Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш Небески» (Мт. 6, 14). Присуствујемо трпези љубави Саме оваплоћене Љубави, а немамо љубави једни према другима. Чудна ствар! И не бринемо због тога. А љубав неће сама доћи без наше ревности, страдања и делања.
Хришћанин нема никакву основу да у свом срцу има злобу на било кога; злоба као злоба је дјаволско дело; хришћанин треба да има у свом срцу само љубав; а пошто љубав зло не мисли, онда другима не треба мислити никакво зло, например: ја не смем да мислим о другом без очигледног узрока да је он зао, горд и слично, или ако опростим неком увреду не треба да мислим да ће ме поново увредити да се зло не би угнездило у нама ни под каквим видом; а злоба је обично превише разноврсна .
Не подлежи мрачним, злобним расположењима срца према ближњему, не дозволи да завладају тобом и искорењује их силом вере, при светлости здравог разума - и бићеш добродушан. Такво расположење се често појављује у дубини срца. Ко није научио да њима влада, тај ће често бити мрачан, замишљен, тежак себи и другима. Када се и појаве, присиљавај себе на душевно расположење, веселост, безазлене шале: и она ће се расејати као дим. - Искуство.
Дај ми Господе да увек љубим сваког ближњег свога као себе, и да се ни због чега не озлобљујем на њега и да не служим дјаволу. Дај ми да распрши моје самољубље, гордост, стицање, маловерје и сличне страсти. Да нам буде име: узајамна љубав; да верујем да је Господ све свима нама; да не тугујем и не бринем се ни о чему; да будеш Ти Боже мој једини Бог срца нашег, и осим Тебе ништа друго. Да будемо медјусобно сједињени љубављу како доликује, и све који нас раздвајају једне од других и од љубави одвајају да буду презрени, као прах погажени (мисли се на непријатеља људског рода - прим.прев.). Нека тако буде!
Ако нам је Бог даровао Самог Себе, ако Он пребива у нама и ми у Њему, према Његовој истинитој речи, шта ми онда Он неће дати, чега ће ме лишити? «Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити» (Пс. 22, 1). «Како дакле да нам с Њим све не дарује» (Рим. 8, 32). Дакле буди веома спокојна душо моја, ништа немој знати сем љубави. «Заповест вам ову дајем да љубите једни друге» (Јн. 15, 17).
Извор: св.праведни Јован Кронштатски: Размишљања хришћанина о покајању и причешћу.
Злобиш се на ближњега, презиреш га, не желиш да причаш с њим мирно ис љубављу, због тога што је у њему нешто грубо, одбојно, непажљиво, нешто што ти смета у његовом карактеру, у његовој речи, у његовим манирима, - због тога што је он свестан свог достојанства, можда и више него што треба, или што је мало горд и неуважава друге; али ти си више крив од њега, лекар и учитељ ближњега: «лекару исцели се сам» (Лк. 4, 23); учитељу научи се сам. Твоја злоба је горе зло од сваког зла; зар се злобом може исправљати зло? Имајући брвно у свом оку, зар се у тудјем може примећивати трун? Зло, недостаци, исправљају се добром, љубављу, нешношћу, кротошћу, смирењем, трпљењем. Сматрај себе првим од грешника, који се теби чине грешницима или који су у ствари грешници; сматрај себе горим и нижим од свих; ишчупај из себе сваку гордост и злобу на ближњега, нетрпељивост и јарост, и тада исцељује друге. А са снисходљивом љубављу покривај грехе других. Шта ће бити ако увидиш сва беззакоња ближњег? Вечно непријатељство, али ко је без греха? Зато нам је и заповедјено да опраштамо дугове дужницима нашим, јер ако би Господ гледао на наша беззакоња, ко би се одржао (Пс. 129, 3) пред Његовом правдом? «Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш Небески» (Мт. 6, 14). Присуствујемо трпези љубави Саме оваплоћене Љубави, а немамо љубави једни према другима. Чудна ствар! И не бринемо због тога. А љубав неће сама доћи без наше ревности, страдања и делања.
Хришћанин нема никакву основу да у свом срцу има злобу на било кога; злоба као злоба је дјаволско дело; хришћанин треба да има у свом срцу само љубав; а пошто љубав зло не мисли, онда другима не треба мислити никакво зло, например: ја не смем да мислим о другом без очигледног узрока да је он зао, горд и слично, или ако опростим неком увреду не треба да мислим да ће ме поново увредити да се зло не би угнездило у нама ни под каквим видом; а злоба је обично превише разноврсна .
Не подлежи мрачним, злобним расположењима срца према ближњему, не дозволи да завладају тобом и искорењује их силом вере, при светлости здравог разума - и бићеш добродушан. Такво расположење се често појављује у дубини срца. Ко није научио да њима влада, тај ће често бити мрачан, замишљен, тежак себи и другима. Када се и појаве, присиљавај себе на душевно расположење, веселост, безазлене шале: и она ће се расејати као дим. - Искуство.
Дај ми Господе да увек љубим сваког ближњег свога као себе, и да се ни због чега не озлобљујем на њега и да не служим дјаволу. Дај ми да распрши моје самољубље, гордост, стицање, маловерје и сличне страсти. Да нам буде име: узајамна љубав; да верујем да је Господ све свима нама; да не тугујем и не бринем се ни о чему; да будеш Ти Боже мој једини Бог срца нашег, и осим Тебе ништа друго. Да будемо медјусобно сједињени љубављу како доликује, и све који нас раздвајају једне од других и од љубави одвајају да буду презрени, као прах погажени (мисли се на непријатеља људског рода - прим.прев.). Нека тако буде!
Ако нам је Бог даровао Самог Себе, ако Он пребива у нама и ми у Њему, према Његовој истинитој речи, шта ми онда Он неће дати, чега ће ме лишити? «Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити» (Пс. 22, 1). «Како дакле да нам с Њим све не дарује» (Рим. 8, 32). Дакле буди веома спокојна душо моја, ништа немој знати сем љубави. «Заповест вам ову дајем да љубите једни друге» (Јн. 15, 17).
Извор: св.праведни Јован Кронштатски: Размишљања хришћанина о покајању и причешћу.
preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3473.html
Са руског Радмила Максимовић
