 |
| О.Стефан Вучковић |
Ви сте приметили често пута где Господ говори: "Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство." (Лк. 12, зач.67, 37). Нема потребе за великим бројем, сећате се кад каже: "Другу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне."(Мт.13,33)
Значи, жена је благодатни дар Цркве на земљи, брашно је као благодат, значи да се умножава Црква, рекли би нема много православних у овом свету кад би бројали ако то ико може избројати. Али рецимо да можемо, онда морамо сабрати ту цркву, направити саборност од почетка, од првих векова, па би имали знаш које цифре, не би се могло никако написати, то није мала Црква. Црква и даље расте, иде, јер њезина глава није тако мала да би ми то могли обухватити неким својим бројевима и бројањем. А Господ је ипак баш на ову радозналост нашу одговорио, не бој се мало стадо, ја сам с тобом. Господ је с нама, зар је то мало, Господ може да спасе целу васељену.
То је најлепше речено устима Господа Исуса Христа, а знао је да ће бити нас који ћемо се на неки начин плашити што нас сад нема милијарде, или две, није то срећа. Он је имао само дванаест апостола па и од то тих дванаест, сетите се, на Голготи је остало само двоје чељади, његова мајка Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов и он на Крсту и то троје је била жива Црква, непобедива. А данас нас има више од троје.
Нема страха због броја, зато он опомиње да се не плашимо као мало стадо него да гледамо да не грешимо, то је јако битно, да се не препустимо греху, да се не улењимо, не паднемо у униније, у тромост, него да ревнујемо по законима Цркве, како је Христос подучавао. А то што неко предлаже смањење поста и слично, такве предлоге не можемо прихвати, не могу се мењати црквена правила, ко је год предлагао некакве промене осетио је након пар стотина година да је направио грешку. Е сад, ту грешку онај ко је горд не може ни да исправи. Ако је Црква установила пост средом и петком, ако имамо васкршњи, госпојински, петровски, божићни пост онда то важи и за мене и за друге, не може бити, ти сад Стефане држи часни пост на води и уљу, ја могу месо, он тамо може јаје. Ту се јавља тај расцеп црквени како кажемо између Цариграда и Рима, па се два епископа нису могла сложити око многих питања. Мора да буде понекад и расцепљеност, али у корену нема расцепљености, то је Јеванђеље.
Отац Стефан (Вучковић)
Игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори
Значи, жена је благодатни дар Цркве на земљи, брашно је као благодат, значи да се умножава Црква, рекли би нема много православних у овом свету кад би бројали ако то ико може избројати. Али рецимо да можемо, онда морамо сабрати ту цркву, направити саборност од почетка, од првих векова, па би имали знаш које цифре, не би се могло никако написати, то није мала Црква. Црква и даље расте, иде, јер њезина глава није тако мала да би ми то могли обухватити неким својим бројевима и бројањем. А Господ је ипак баш на ову радозналост нашу одговорио, не бој се мало стадо, ја сам с тобом. Господ је с нама, зар је то мало, Господ може да спасе целу васељену.
То је најлепше речено устима Господа Исуса Христа, а знао је да ће бити нас који ћемо се на неки начин плашити што нас сад нема милијарде, или две, није то срећа. Он је имао само дванаест апостола па и од то тих дванаест, сетите се, на Голготи је остало само двоје чељади, његова мајка Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов и он на Крсту и то троје је била жива Црква, непобедива. А данас нас има више од троје.
Нема страха због броја, зато он опомиње да се не плашимо као мало стадо него да гледамо да не грешимо, то је јако битно, да се не препустимо греху, да се не улењимо, не паднемо у униније, у тромост, него да ревнујемо по законима Цркве, како је Христос подучавао. А то што неко предлаже смањење поста и слично, такве предлоге не можемо прихвати, не могу се мењати црквена правила, ко је год предлагао некакве промене осетио је након пар стотина година да је направио грешку. Е сад, ту грешку онај ко је горд не може ни да исправи. Ако је Црква установила пост средом и петком, ако имамо васкршњи, госпојински, петровски, божићни пост онда то важи и за мене и за друге, не може бити, ти сад Стефане држи часни пост на води и уљу, ја могу месо, он тамо може јаје. Ту се јавља тај расцеп црквени како кажемо између Цариграда и Рима, па се два епископа нису могла сложити око многих питања. Мора да буде понекад и расцепљеност, али у корену нема расцепљености, то је Јеванђеље.
Отац Стефан (Вучковић)
Игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори
